Prvo o čemu nam je 37-godišnji Serhij pričao je Podil, „Podil je istorijski okrug Kijeva gde se nalazi najstariji univerzitet u Evropi, pun je lepih kafića, barova I klubova. Sa melanholijom u glasu, priznao je da ne voli da razmišlja o budućnosti I da bi samo voleo da uživa u sadašnjosti. „Nisam pravio planove, recimo da sam samo sanjario, Ali sada je život na neko vreme stao. Rat se uvukao u sve pore, a sreću možete pronaći u jednostavnim trenucima“.
Tako je rat zatekao Serhija 24. februara.
„Saznao sam to prvo jutro dok sam ispijao jutarnju kafu kada se u aplikaciji za dostavljače pojavila poruka „posao privremeno obustavljen“.
Objašnjava da je njegova mama na mestu registracije u drugom gradu, dok on ostaje u Kijevu. „Pošto je Glovo nastavio sa poslovanjem u gradu, osećaj svakog jutra je kao da zakoračite u nepoznato, međutim, znam da se svaki put savladava hodajući (on dostavlja peške).
Serhij mnogo govori o tome kako ljudi reaguju kada prime narudžbine, „radost, osmeh I reči zahvalnosti što ih nismo ostavili na cedilu. Ljudima je drago što ne moraju da idu u potragu za onim što im treba, u stvari, ljudi su veoma iznenađeni što dostava I dalje radi, to je nešto što im donosi optimizam na lica“.
Jurij, Sergej, Serhij, Bogdan I Oleksij pet su od mnogih dostavljača u Ukrajini koji svakodnevno donose nadu onima koji otvaraju vrata svojih domova ili ih čekaju na stanicama metroa da dobiju lekove. Danas ih upoznajemo malo bliže, sa njihove najličnije strane, poput gradskih očiju koje nikada ne prestaju da posmatraju.
Glovo priče