U životu koji se sada čini daleko, Sergej je uživao u miru svog grada, Mikolajiva, šetao parkovima, išao u bioskop ili roštiljao sa prijateljima. Kaže nam da I on voli da putuje, posebno u druge susedne ukrajinske regione poput Odese koja je, pre nego što je postala meta ruskih napada, bila predivan primorski grad na jugu.
Kao I mnogi drugi, Sergej je planirao da ostvari želje, Nedavno sam uštedeo novac za kupovinu automobila. Zapravo, volim da gledam YouTube video snimke sa recenzijama o novim automobilima I želeo sam da putujem sa suprugom I našim petogodišnjim sinom u Holandiju. Sinovljevo obrazovanje I pokretanje biznisa bila su mu dva dugoročna životna projekta.
„Probudio sam se usred zvukova eksplozija, nisam mogao da verujem. Odmah sam video govor našeg predsednika I počeo da pakujem dokumente, novac I druge osnovne stvari.“
Sergej I dalje živi sa porodicom u Mikolajivu, nisu se preselili. Nisu napustili svoj stan jer smatraju da je najsigurnije I najveće sklonište zaista daleko od njihovog doma.
Svakodnevni život nije lak, priča nam da tokom dana grad oživi sa ljudima koji se bave uobičajenim poslom, što pomaže da se skrenu misli sa rata na nešto drugo. Ipak, svi su na oprezu, konstantno su pod stresom I uvek je prisutan osećaj o tome šta li je sledeće.
„Noću vas eksplozije ruskih napada vraćaju u stvarnost I počinjete da razmišljate koliko su blizu ili da li stići do vaše kuće. Ponekad gledam video snimke na internetu ili pustim smešne stare filmove kako bih bar nakratko prestao da razmišljam o ratu.“
Jurij, Sergej, Serhij, Bogdan I Oleksij pet su od mnogih dostavljača u Ukrajini koji svakodnevno donose nadu onima koji otvaraju vrata svojih domova ili ih čekaju na stanicama metroa da dobiju lekove. Danas ih upoznajemo malo bliže, sa njihove najličnije strane, poput gradskih očiju koje nikada ne prestaju da posmatraju.